O alkoholičarskim brakovima

Psihološki gledano, alkoholičarski brakovi predstavljaju simbiotski odnos između partnera. Na primer, uzmimo slučaj u kom je muškarac alkoholičar. U ovakvom braku po transakcionoj analizi muškarac obitava u ego stanju Deteta, dok je njegova žena isključila svoje ego stanje Deteta i dominantno se služi energijom u Roditelju i Odraslom. Laički gledano, ovo znači da žena isključuje vlastite kapacitete za opuštanjem i stimulacijom sopstvenog unutrašnjeg deteta ne bi li preuzela brigu o svom partneru. Izlaskom iz ovakvog braka postoji rizik po ženu da se zapita koji je njen identitet zapravo budući da ona ima jednu vrstu dobiti iz ovakvog simbiotskog odnosa. Dobit leži u tome da se žena fokusira na brigu o mužu i tako izbegava da se fokusira na sebe i vlastite probleme. U biti, ona otpisuje muževljevu sposobnost da sam preuzme odgovornost za vlastiti život i donošenje odluka.

Izlazak iz ovakvog odnosa može biti veoma destabilizujuć, jer se tada otvara pitanje identiteta: „Ko sam ja kada više nisam spasitelj?“ Upravo tu leži jedna od psiholoških dobiti simbioze, kao što je već pomenuto- fokusiranjem na partnerove probleme osoba može izbegavati susret sa sopstvenim teškoćama, strahovima i unutrašnjim konfliktima.

Važno je naglasiti da ovakvi odnosi nisu rezultat „krivice“ jednog partnera, već složene dinamike u kojoj oba partnera učestvuju, često nesvesno reprodukujući obrasce naučene još u ranim odnosima

Inspirisano današnjim prvim danom seminara redecision terapije Tonija White-a.

Katarina psiholog i psihoterapeut pod supervizijom

Imejl: eudaimonia480@gmail.com